Slobodna Vojvodina

metta · Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 248 Lokacija: Liman II

Šta je reinkarnacija?
Reinkarnacija se obično zamišlja kao povratak u drugom telu, posle smrti ovoga tela. Teorijski se pretpostavlja da postoji neka vrsta duše, nešto što je suštinsko "ja", što se seli iz tela u telo. Pre nego što se na pitanje o reinkarnaciji može odgovoriti, treba da razmotrimo ovu pretpostavku i upitamo se: "Ko sam ja? Šta sam ja?" Moramo znati šta to umire da bismo stekli neku ideju o tome šta može da se rodi. U budizmu polazna tačka jeste iskaz: "Ja nisam ni ovo telo ni ovaj um". Šta sam onda ja? Mnogo je toga što može i što jeste bilo napisano kao neka vrsta odgovora na ovo pitanje, ali sa budističke tačke gledište sve su to spekulacije. To nije nešto što može biti izmereno, to nije nešto što je moguće neposredno iskusiti. Znaš da si živ i možeš imati iskustvo življenja, ali kako ga možeš objasniti? Nauka može dati pojedinosti o mnoštvu sastojaka života, ali ne uspeva da objasni sam život. Javlja se nova nauka (kvantna teorija i teorija haosa), ali hoće li se nauka i religija na kraju ipak sresti u jednoj tački?

Pošto telo umre, šta se događa?
Ne znam. Život uključuje u sebe rođenje (stvaranje, genezu, nastajanje), bivanje (hodanje, jedenje, starenje) i okončanje (smrt, nestranak, umiranje). Sve to je izraz prolaznosti, promene. Sećanja koja imam kad se osvrnem na ovih 46 godina jesu zbirka vinjeta -- svaka od njih je nastala, ima neku priču i onda se završava. A na kraju jedne možda je praznina, nema ničega posebno zanimljivog za sećanje, a onda druga počinje; neprekidno smenjivanje rađanja i smrti. Jesam li ja taj isti u svim tim scenarijima? Naravno da imam sećanja, poput slika u albumu, ali ta fotografija nisam ja. Onda sam ja samo fotograf? Ili foto-aparat? Ko je taj koji poseduje sećanje. Mislim da se u toj sposobnosti da znamo, da budemo probuđeni i svesni, krije i odgovor.
_________________
Um je preteča svih stvari, on ih stvara i njima upravlja.

metta · Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 248 Lokacija: Liman II

Da li reinkarnacija igra važnu ulogu u tvojoj religiji?

Igra, u smislu da je jasno da se "moj posao" ne okončava smrću ovoga tela. To me ohrabruje da uvidim koliko je važno to što činim danas -- jer to će uticati na način na koji ću biti "pre-porođen" sutra (ili u nekom trenutku posle ovoga "sada"). To me čini veoma pažljiviim pri donošenju odluka, navodi da malo porazmislim pre nego što delujem. Čini me malo odgovornijim, jer imam osećaj da šta god da učinim ukoliko je obeleženo pohlepom ili odbojnošću ili vezano za neki "ego trip", to će me lupiti po glavi, pre ili kasnije.

Da li budizam ima teoriju o nezavisnosti?

O nezavisnosti se može raspravljati na različite načine, u vezi sa prirodom kao celinom, na primer jabuke da bi nastale zavise od drveta, koje opet zavisi od tla, kiše... i tako dalje, te vidimo da su sve stvari međusobno zavisne. Međutim, moje razumevanje je da Budino učenje ukazuje na moje lično iskustvo, naročito na njegovu neprijatnu stranu (dukkha) i kako mogu da se oslobodim od nje.

Prvo, postoji zakon "kamme", a to je učenje o zakonu uzroka i posledice na moralnom planu. Posmatrajte to u vezi sa Njutnovim zakonom, koji kaže da "svaka akcija ima podjednako snažnu i sebi suprotnu reakciju". Ako udarite nekoga -- postoje šanse da i on vas udari. Ovo se lako može proveriti na materijalnim stvarima, ali kako sve to funkcioniše u kontekstu morala? Kako moja dukkha nastaje u vezi sa onim što činim? (Pojednostavljeno) budističko rezonovanje je sledeće: "Ako činiš dobro dobijaš dobro, ako činiš zlo dobijaš zlo" Hrišćanski ekvivalent bio bi: "Kako seješ, onako ćeš i žnjeti."

Tu je zatim paticca-samuppada, učenje o uslovljenom nastanku, o kojem je moguće naći mnogo različitih objašnjenja. Ono analizira lično iskustvo, razmatrajući uslovljenost između "neznanja" na početku (uzrok) i dukkhe na kraju (posledica). Temeljno neznanje je verovanje da postoji nekakvo jedinstveno "ja" i lična "duša". Prema paticca-samuppadi iskustvo je podeljeno na 12 uočljivih veza (neke su uočljivije od drugih). Ta veza, nešto pojednostavljena, sledi otprilike ovako: "Na osnovu čula javlja se kontakt sa okolnim svetom; taj kontakt stvara osećaje; oni vode do želje, želja do vezivanja, a vezivanje završava patnjom, starošću i smrću."

Na osnovu konvencije, kao način lakšeg komuniciranja, svet oko sebe delimo na pojedinačne stvari i dajemo im imena, na primer naše telo -- šake, stopala, glava itd.; ali postoji samo jedno telo. Zamislite da ste da ste na drvetu, okliznete se (uzrok) i padnete. Znate da padate kraj mnoštva grana, ali zapravo jedino što registrujete jeste bol u trenutku kad udarite u tlo (posledica). Budizam dopušta postojanje posebne realnosti (izvan moga iskustva), ali se fokusira na naš doživljaj mnoštva uzroka i posledica i kaže da svako od nas može da bira -- barem uzroke. Možete ovu istinu da testirate na sebi. Pokušajte da ne padnete sa drveta!
_________________
Um je preteča svih stvari, on ih stvara i njima upravlja.

metta · Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 248 Lokacija: Liman II

Je li karma isto što i greh?

Bukvalno karma znači postupak; ono što činim. Konkretnije, to je nameran postupak, koristan ili štetan; dakle, od vrste namere zavisi i moja sudbina. Štetni postupci su oni koji su motivisani pohlepom, mržnjom i obmanutošću. Neka karma će svoj plod doneti u ovom životu, a neka u narednim životima. Problem se javlja oko kvaliteta namere, je li ona dobra ili rđava u apsolutnom ili relativnom smislu. Da li je krađa 10 funti da bih nahranio majku koja gladuje isto što i krađa 10 funti da bih otplatio svoj dug na kocki? Postupak je isti, namera različita, ali da li je rezultat isti? Na svakom od nas je da odluči šta je u ovom slučaju prava stvar.

Greh jeste kršenje božije volje i odvajanje od boga zbog tog kršenja. I ponovo se javlja pitanje apsolutnih vrednosti -- je li božija volja apsolutna ili relativna? Karma je, međutim, uvek nameran postupak, dok je greh samo štetan postupak.
_________________
Um je preteča svih stvari, on ih stvara i njima upravlja.

metta · Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 248 Lokacija: Liman II

Predavanje u Novom Sadu

metta · Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 248 Lokacija: Liman II

Da li budisti veruju u boga?

Pre nekako dobio sam pismo od osobe po imenu Zara Holand. Ne znam ni da li postoji devojčica koja se zove Zara Holand, jer moguće je da ju je neki nastavnik izmislio. Ali ja sam dobio pismo, tako da bih možda mogao verovati da i postoji neko ko se tako zove.

Nisam dobio pismo ni od koga ko se zove Bog, nikada nisam sreo bilo koga ko se zove Bog. Postoji li bilo koja "stvar" koja se zove Bog. Ne znam. Nisam dobio pismo, dakle ne mogu čak ni da verujem. Kad mi padne nešto na nogu, ja ne verujem u bol. Ja ZNAM bol -- jao!!! Kad sam srećan ZNAM da sam srećan, ne moram u to da verujem. Ovim neću da kažem da ne postoji Bog. -- već samo da ja to ne znam.

Zavisi takođe kako definišemo Boga. U budizmu postoji razrađena kosmologija, sa bogovima, demonima, devama i svim drugim vrstama bića koja nastanjuju pojedina područja (prava ili mitološka bića, ja ne znam). Ali ona se ne smatraju večnim ili svemogućim. Ima jedna priča o monahu koji je želeo da zna "gde ovaj svet nestaje bez ostatka". Pitao je razne mudrace na zemlji i sugerisali su mu da pokuša sa bogovima. Da skratim priču, postepeno se uzdizao u sve rafiniranije slojeve kosmosa sve dok nije stigao do najvišeg, Braminog sveta i otišao na Bramin dvor, te postavio pitanje. Brama je malo okolišio, pa onda monaha odveo na stranu i izgrdio ga što mu tako javno postavlja tako zbunjujuća pitanja na koja on ne ume da odgovori. A ako zaista želi da zna, neka ode i pita Budu. Ovo stavlja bogove u njihov relativan položaj. Sve u svemu. može se zaključiti da "budisti ne veruju u Boga, to jeste njegovo postojanje ili nepostojanje nije presudno za njihov život".

⅞
_________________
Um je preteča svih stvari, on ih stvara i njima upravlja.

metta · Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 248 Lokacija: Liman II

Koga ili šta budisti obožavaju?

Tri utočišta bi verovatno bila najšire prihvaćena stvar. Prvo je Buda -- poštovanje i predanost istorijskoj ličnosti koja je poznata kao Buda -- i poštovanje i težnja ka onom kvalitetu mudrosti, znanja, prosvetljenosti koji Buda otelovljuje. Drugo utočište je Dhamma -- posedovanje velikog poštovanja i cenjenje Budinog učenja, kao i ljubav prema istini u njezinom najvišem značenju. Treće je Sangha -- uvažavanje onih kvaliteta kojima teži zajednica zaređenih u celini, pre nego ijedan pojedinac, a među koje pripada dobrota i vrlina. Sva ova tri utočišta su apstraktna i nema nijednog od ovih kvaliteta koji bi bio personifikovan ni na koji način. Čak i istorijski Buda se posmatra kao istorijski događaj i sećanje na taj događaj treba slaviti sa zahvalnošću; međutim od same ličnosti ne treba praviti nekakvog besmrtnika. Ono što budisti obožavaju -- dakle "ono prema čemu pokazuju produbljenu religijsku predanost i poštovanje" (ovo sam uzeo iz rečnika) -- jeste budizam.
_________________
Um je preteča svih stvari, on ih stvara i njima upravlja.

metta · Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 248 Lokacija: Liman II

Zašto uopšte biti dobar, a ne loš?

Obično o tome najviše razmišljamo onda kada nas otkriju. Uradiš nešto "dobro" za nekoga i drugi znaju da si to ti -- ili uradiš nešto "loše" i drugi znaju da si to bio ti. Kakva su do sada bila tvoja iskustva? Dobro i loše nisu neki apsoluti, već svako od nas ima svoje kriterijume o tome gde ćemo povući liniju. Ono što ja koristim je "eho test". Kad nešto uradim slušam ili gledam ono što mi se vraća. Ponekad je to sasvim suptilno -- mrzovoljno unutrašlje gunđanje tokom meditacije ili blaga toplina u srcu. U suštini svako želi da bude srećan, da se oslobodi bola, potištenosti itd. i premda ne postoji jednostavan odgovor kako obezbediti sreću, činiti dobro i izbegavati loše je sasvim dovoljno za početak. Možda ti možeš da uradiš nešto loše i da te to ne muči. Pokušaj, vidi kako to kod tebe deluje. Koji je krajnji rezultat?

metta · Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 248 Lokacija: Liman II

Sede vlasi

Starost (jara) jeste period pri kraju prirodnog zivotnog veka nekog organizma. Budisticki kanon, Tipitaka, definise starost terminima: biti ostareo (vuddha), istrosen (mahallaka), poodmaklih godina (addhagata), priblizavati se kraju (vayo anuppatta, A. I,68 ), a Buda ju je opisao tako da je karakterisu „slomljeni zubi, seda kosa, smezurana koza, opadanje zivotnog elana i slabljenje sposobnosti" (S.II,2). U Budino vreme zivotni vek bio je znatno kraci nego danas i malo je ljudi dozivljavalo „osamdeset, devedeset ili sto godina" (A.I,68 ). Medjutim, poblemi koji se najcesce povezuju sa staroscu – senilnost i bolesti, usamljenost, strah od smrti – i tada su postojali kao i danas. Razlika je da sa produzenjem zivotnog veka, barem u razvijenim zemljama, ovi problemi pogadjaju mnogo siru populaciju. Buda je izlagao Dhammu radi prevazilazenja patnje (dukkha) i posto je starost jedna od manifestacija patnje, o njoj je imao mnogo toga da kaze (S.V,421).

Najocigledniji simptomi starosti jesu fizicki – slabost, nemoc i bolest. Posto su ova stanja svojstvena starosti, ne mogu se potpuno izbeci, vec samo odloziti ili umanjiti. Izbegavanje alkohola i cigareta, zdrava ishrana i redovne fizicke vezbe pre nego sto dospemo u pozne godine, kao i dobra medicinska nega kada one dodju, delimicno pomazu u tome. Medjutim, psiholoski problemi koji cesto prate starost se, uz pravi stav, mogu olaksati u mnogo vecoj meri ili potpuno eliminisati. Jednom je neki covek dosao do Bude i rekao: „Gospodine, sada sam star, slab, poznih godina, priblizavam se svom kraju, cesto bolestan i u bolovima... Kazite mi nesto ohrabrujuce i utesno sto ce mi koristiti zadugo". Buda mu je odgovorio: „Ovako sebe vezbaj: 'Iako je moje telo bolesno, moj um nece biti bolestan'." (aturakayassa me sato cittam anaturam bhavissati, S.III,1).

Ove reci mudrosti su pozitivna i ubedljiva opomena da mozemo biti emocionalno stabilni, srecni i zadovoljni uprkos fizickom propadanju. Buda je savetovao citav niz strategija da se um odrzi zdravim u suocavanju sa staroscu i slabljenjem, a mi cemo na kratno razmotriti ove tri.
Prva je ucenje da prihvatimo starost. Savremeno drustvo vidi starost kao stanje kojeg se treba plasiti i poricati ga. Nauka, medicina i hirurgija se nadmecu u ocajnickom naporu da ga zadrze na odstojanju sto je duze moguce. Rezultati toga mogu biti i komicni i tuzni – vremesna gospodja koja odlazi na svoj sesti fejs-lifting, 70-godisnji starac koji stavlja periku i tinejdzersku odecu, Mae West koja u 90. poziva mladica da poneki put navrati do nje. Naravno, starci koji se zene vise desetina godina mladjim zenama ili devojkama bili su poznati i u Budino vreme (Sn.110). Ali Buda nas je podsticao da budemo realisticni u vezi sa staroscu i vidimo je kao jedan prirodan i neizbezan proces. Na taj nacin pomoci cemo sebi da „na dostojanstven nacin odlozimo stvari mladosti" i da onu energiju koju bismo inace trosili na poricanje iskoristimo da svoje vreme ispunimo smislenim poslovima ili da se pripremimo za kraj. Buda je rekao: „Starost dolazi i mudrom plemenitom sledbeniku, ali on kada je star razmislja: 'Ne samo ja, vec svako ko se rodi ostari. I ako cu sada kad sam ostario tuziti i plakati, prestacu da jedem, telo ce mi jos vise poruzneti, zapostavicu svoje poslove, moji neprijatelji ce se radovati, a moji prijatelji brinuti'. I tako, kada dodje starost, on ne tuzi i ne place. Zato se on s pravom naziva mudrim plemenitim sledbenikom, on je iz sebe iscupao otrovnu strelu tuge, koja obicnog coveka inace muci." (A.III,54).

Buda nas je takodje navodio da razmotrimo kako dugovecnost mozda i nije toliko vazna, koliko ono sto sa sobom cinimo tokom vremena koje nam je na raspolaganju. Tako je rekao: „Bilo bi bolje ziveti makar i jedan dan mudro i sabrano, nego stotinu godina glupo i nesmotreno. Bilo bi bolje ziveti makar i jedan dan pun elana, nego stotinu godina lenj i u besposlici" (Dhp.111-12). Ovaj iskaz je naravno retoricki, ali poenta je jasna. Kvalitet naseg zivota vazniji je od njegove duzine. Ako do kraja iskoristimo i cenimo svoj zivot sada, bicemo manje zaokupljeni idejom da ostanemo mladi sto je moguce duze. Dva najcesca problema sa kojima se mnogi stari ljudi susrecu jesu kajanje – zbog onoga sto su ucinili i zbog onoga sto nisu ucinili – i osecaj da su stracili svoj zivot. Takva osecanja mogu im ostatak zivota ispuniti tugom i gorcinom. Ziveti celim bicem sada i razvijati um sada predupredice nastanak ovakvih problema.

Jos jedan problem starosti koji pominje Buda jeste pitanje brige za stare. U proslosti to sto je neko star kompenziralo se donekle obzirnoscu i postovanjem koje je dobijao od mladjih. Dede i babe su takodje cesto imale zadatak da brinu za unuke i to ih je drzalo zaokupljenim, davalo im osecaj da su neophodni. Ali u danasnjim potrosackim drustvima stari ljudi se cesto ignorisu ili mladji cak izbegavaju kontakt sa njima, ne zeleci da se podsecaju sta i njih ceka ili ih smatraju ekonomskim teretom. Buda je govorio da ljudi ispunjeni ljubavlju i zahvalnoscu, ovako razmisljaju u vezi sa svojim roditeljima: „Posto su oni nekad brinuli o meni, oduzicu im se tako sto cu sada ja brinuti o njima" (bhato nesam bharissami, D.III,189).
_________________
Um je preteča svih stvari, on ih stvara i njima upravlja.

metta · Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 248 Lokacija: Liman II

Zivot sa strancem

Mozda najdublji razlog zasto se plasimo smrti jeste to sto mi ne
znamo ko smo. Verujemo u samo svoj, jedinstven i od svega drugog
odvojen identitet -- ali ako se odvazimo da ga malo bolje ispitamo,
otkrivamo da taj identitet potpuno zavisi od jednog beskrajnog niza
stvari koje ga odrzavaju: naseg imena, nase "biografije", naseg
zivotnog saputnika, porodice, doma, posla, prijatelja, kreditnih
kartica... Na tu se krhku i prolaznu podrsku oslanjamo gradeci svoju
sigurnost. I kada sve te stvari uklonimo, tek tada cemo dobiti ideju
ko smo mi u stvari. Bez tih dobro poznatih pomagala, suocavamo se sa
samim sobom, osobom koju ne poznajemo, strancem koji nam ide na
zivce, ali sa kojim smo sve ovo vreme ziveli, a da nikad nismo hteli
da ga sretnemo. Nije li to pravi razlog zasto pokusavamo da svaki
trenutak ispunimo bukom i poslovima, makoliko dosadni i trivijalni
bili, kako bismo bili sigurni da nikada necemo ostati u tisini oci u
oci sa tim strancem?

Sogyal Rinpoche, The Tibetan Book of Living and Dying

metta · Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 248 Lokacija: Liman II

Ne zaboravi odakle dolazis

Kao deo treninga, korisno je ako naucis da vrednujes i razvijas svoju
sposobnost promene, da razmisljas o tome kako si se vremenom promenio.
Nisi isti onaj koji si bio pre deset godina. U cemu se razlikujes?
Kakav si bio ranije? Da li bi se tvoje sadasnje "ja" i tvoje
nekadasnje "ja" sprijateljili kad bi se sreli? Sta bi im se dopalo, a
sta ne kod onog drugog. Kako si postao ta osoba koja si danas? Tvoji
ideali, misli i stavovi su se promenili; sta je doslo namesto onih
starih i zasto? Razmatrajuci promene koje su se dogodile, u prilici si
da osetis rast i napredak koji si napravio, kao i da postanes svestan
dobrobiti koje je ta promena unela u tvoj zivot. Kada shvatis koliko
si se promenio i razvio a da cak svesno nisi ni pokusavao, bice ti
jasno koliko bi se tek mogao promeniti ako bi u to jos ulozio svestan
napor.

Tarthang Tulku: Skillful Means 11
_________________
Um je preteča svih stvari, on ih stvara i njima upravlja.

metta · Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 248 Lokacija: Liman II

Dokaz ljubavi

Mi ljudi postojimo u sadasnjem obliku oko sto hiljada godina. Uveren
sam, da su tokom tog vremena ljudskim umom vladali bes i mrznja, tada
bi se ukupan broj ljudi do sada smanjivao. Ali danas, uprkos svim
nasim ratovima, vidimo da je covecanstvo brojnije nego ikad. Ovo mi
jasno pokazuje da ljubav i saosecanje preovladjuju u svetu. I zbog
toga su neprijatne stvari "vest"; a dela milosrdja su postala deo
svakodnevnog zivota, tako da ih mi uzimamo kao nesto sto se
podrazumeva i, uglavnom, ni ne primecujemo.

Dalaj Lama: Compassion and the Individual
_________________
Um je preteča svih stvari, on ih stvara i njima upravlja.

metta · Pridružio: 14 Jan 2008 Poruke: 248 Lokacija: Liman II

_________________
Um je preteča svih stvari, on ih stvara i njima upravlja.

Fanchy · Poslao: Čet Dec 11, 2008 11:16 pm Naslov: ?

citizen's arrest · Moderator Pridružio: 05 Jan 2008 Poruke: 277

citizen's arrest · Moderator Pridružio: 05 Jan 2008 Poruke: 277

Metta, i broj reptila se uvecava kada klima pogoduje.

Ljubav i reprodukcija nemaju veze jedno sa drugim.

Goran · Poslao: Pet Dec 12, 2008 7:24 am Naslov:

Fanchy · Poslao: Pet Dec 12, 2008 11:40 am Naslov:

Ateisti ne sunjaju od vrata do vrata kako bi objasnjavali ljudima da nema Boga. Isto tako, postoje i mnoge verske zajednice koje su nenametljive u svom verovanju pa nece gledati da izforsiraju svoje stavove.[/quote]

Da, to znam, pripadam istoj ali mi ovo izgleda kao da se radi o istom door to door vrbovanju poput Jehovinih svedoka. Zato pitam.
_________________
Sremac a dusa Vojvodjanska.

citizen's arrest · Moderator Pridružio: 05 Jan 2008 Poruke: 277

citizen's arrest · Moderator Pridružio: 05 Jan 2008 Poruke: 277

Fanchy · Poslao: Pet Dec 12, 2008 1:50 pm Naslov:

Mora da sam glup u drustvu Shocked

_________________
Sremac a dusa Vojvodjanska.